Preminuo je Balašević, neka mu svoju Milost udijeli dobri Bog! I kaže se: „o mrtvima sve najbolje“. Neka mu dragi Bog te Slovenci i Hrvati oproste i ove njegove riječi javno izgovorene i zapisane, a za koje, koliko se zna, nikada se Slovencima i Hrvatima nije ispričao.
Tako počinje reagiranje jednog našeg čitatelja iz Beča na objave o smrti Đorđa Balaševića na stranicama portala Fenix-magazin.de
U reagiranju je i njegova zamolbu da, istine radi, prenesemo u cijelosti riječi Đorđa Balaševića onako kako su izgovorene i zapisane na srpskom jeziku. Zamolbu prenosimo u cijelosti:
Balašević o Slovencima…. „Laku noć braćo Janezi – Shvatam vas, sve su to geni – Mame vas habsburški kavezi – Neko je rođen da šeni – Malo ste plebiscirali – Pre tog ste puno rovarili – Tovariši, dugo ste svirali – Dok se niste natovarili – ‘Ajte vi, braćo Slovenci, – Nemojte s tim da se šalite – Samo vas čekaju Nemci – Samo im vi još falite – Kvarni ste, jadna vam majka, – Nismo iz istog filma – I dečki iz trećeg rajha – Za vas su GG firma – Ne kunem, ne kunem i ne pretim – Sve ovo smatrajte šalom – Ja neću da vas se setim – Ni kad budem gledao slalom – Na nama svako ućari – I vi ste tako odlučili – Laku noć braćo smučari – Dobro ste mi se smučili – Želim vam mir i spokojstvo – I slavu vašoj zastavi – Bilo je zadovoljstvo – Jeb’o nas ko nas sastavi!
Balašević o Hrvatima… “…neprimereno mi je da svi mi, koji smo bili veliki Jugosloveni, sada budemo veliko – nešto drugo. Ne prihvatam ono: morali su da pevaju, naterali su ih. Mene niko nije terao, ali i da jeste, zar bi trebalo da pevam „ajmo u boj, za narod svoj”, kao onaj talog tamo u Zagrebu?” – Za to sam da više ne živimo zajedno. Mislim da je reč o dva naroda koji su genetski beznadežno zavađeni. Među njima vlada iracionalna mržnja, koja je nama, koji smo drugačije učeni, tek sada postala jasna, kao što nam je jasno da Jugoslavije nikada i nije bilo, da u pitanju nisu šake ekstremista kako su ih nama predstavljali, već milionske mase koje se nisu trpele, pre svega na račun religije, koja je pokretač svega toga. Mene je lično, od svih onih scena iz Vukovara, koje su bile monstruozne, najviše uplašilo lice one časne sestre, koja je u celoj toj situaciji bila apsolutno bez emocija. Kod uhvaćenih ustaša, kod oslobodilaca, kod naroda koji izlazi iz podruma s jedne i s druge strane, svuda se videlo nešto ljudsko na facama – mržnja, radost, strah, histerija – sem na tim voštanim licima časnih sestara, koja su jedina odavala predumišljaj.“
Fenix-magazin/SIM/J.Č. iz Beča
