Noć je prošla uglavnom bez mirnog sna, netko je trčao hodnicima i dizao uzbunu, a i kreveti su bilo nekako premekani, tako da se nitko nije baš previše naspavao niti bogzna kako odmorio.
Jutro je sneno, ali gibaj. Ustajanje u 04,30 sati, jutarnja higijena. Kava i doručak malo kasne, ali ništa strašno. Svi su zaokupljeni sobom, previjaju se žuljevi, saniraju se bolna mjesta. Uskoro, sve je spremno za novu rutu. Ova je veća, teža, 45 km. Dan drugi, cilj su Rešetari.
Sjedanje u vozila i tužni pogledi – prenoćište je bilo 22 km od točke gdje smo prekinuli hodočašće i sad se vraćamo unatrag da bi istu dionicu prepješačili. No, što je tu je dali smo obećanje i sad ga se držimo.
Ponovno smo na cesti, Stripijevi štapovi udaraju ritam kao bubnjevi na rimskim galijama, noge slušaju i do podne prelazimo polovinu predviđene rute. Ritam je opet jak, brži od planiranog.
Odmor je u Okučanima, stali smo u nekakav kafić u centru. Kavica i hladno piće, za sada to je za sve nas luksuz. Gazda nam daje nekoliko boca vode za ponijeti. Odmor se koristi za učvršćivanje zavoja i saniranje novih žuljeva. A žuljeva ima sve više i više, tvrdi asfalt uzima danak. Kod većine hodočasnika noge su toliko u zavojima da izgledaju kao ruke u boksera, između flastera vidi se i po malo kože. Ali dan drugi ide dalje, cilj su Rešetari. Selo za koje nikad nisam niti čuo, a sada samo o njemu razmišljam.
Na izlazu iz Okučana počinje i pjesma, ori se „Lijepa li si“, a moral ide do maksimuma. Na 35-om km Stršu otpada nokat i on je za sada izvan pogona. Tužna i razočarana pogleda sjeda u kombi i tako ide prema cilju. Pred samim ciljem nepuni kilometar i Keki podliježe žuljevima, ima ih kao da ga je uhvatila neka žuljevita alergija.
Sa velikim naporima hodočasnici stižu do Vatrogasnog doma u Rešetarima. Napokon odmor, topla večera, tuširanje. Svi trčimo pod tuševe, a oni koji su došli nešto kasnije ostali su i bez vruće vode, pa se tuširamo hladnom. Ništa novo, i prošlu noć je bilo tako, pa smo nekako i navikli, bitno je da se spere znoj i prašina.
Za večeru ljuti slavonski čobanac, ukusan i topao, pravi melem na rane iako njegova ljutina tjera graške znoja na čelo i nos na curenje. Raspoređujemo se u sali na udobne madrace, večeras će svi spavati. Skidaju se flasteri s nogu, puder leti na sve strane, odmor za noge pred nama je dan treći….
P.S. Da ovo neće biti obična šetnja, do sada su izgleda shvatili svi, osim nas!
www.uhd91.com – Portal UHD91
